Copyright © 2009-2014 Shacky's kitchen. All Rights Reserved.

Странице

02.09.2010.

Opravdanje, prvo septembarsko jutro i priča o muuuškim šniclama

Ne, ne, ne, nisam se ulenjila, niti ostala bez inspiracije. Ukazala mi se prilika da ove godine ponovo odem na godišnji odmor i iskoristila sam je, naravno. Nikako nisam želela da propustim priliku da još malo uživam u čarima mora, soli, sunca i mediteranske kuhinje. Lepo smo se izodmarali ovog leta tako da sada sa napunjenim baterijama možemo da se vratimo svakodnevici.
Ali ni svakodnevica nije ono što je bila. Prvog septembarskog jutra ove godine spakovala sam dve torbe.
Jednu sa Bukvarom i jednu sa pidžamicom.
Jednu za prvi školski dan, a drugu za prvi dan u jaslicama.
Krajem juna imali smo u predškolskoj ustanovi psihološku radionicu za roditelje budućih đaka prvaka. Vrlo zanimljiv sastanak.Sećali smo se školskih dana i pričali o našim strahovima vezanim za polazak naše dece u školu. Zaključak je bio jedinstven: učiniti detetu prvi školski dan nezaboravnim! Kako? Lako! Probuditi ih sa osmehom, poželeti im lep dan, dočekati ih sa omiljenim ručkom, napraviti im omiljenu tortu ili ih odvesti na kolače, sve u svemu proslaviti taj prvi dan tako da kada oni jednog dana budu pričali o svojim sećanjima o školi imaju šta da ispričaju.
"Tako je i bilo ; verujte bez šale..."
Nisam dugo razmišljala šta ću da pripremim za svog đaka prvaka. Projice, muuuške šnicle, pomfrit i salatu od kupusa.
I nije baš neki specijalan meni, možda bi neko rekao, a i nema kolača, a i šta su to muuuške šnicle!?
E, pa idemo redom.
Projice su zapravo zamena za kolače jer moje dete i nije obožavalac slatkiša. Mislim, jede on sve ali pre će se uhvatiti za slaniš nego za slatkiš. I to je bio pogodak! Jako se obradovao i neću da vam kažem koliko je komada pojeo!
Muuuške šnicle su zapravo obične Bečke šnicle, da, one najobičnije, brašno-jaja-prezla šnicle od kojih moj prvenac može komotno da živi. A kako su postale muuuške? E, to ih je on prekrstio kad je bio mali i nije znao još ni da priča k'o svet a kamoli da zapamti kako se koje jelo zove i čak je i mene terao da govorim muuuške umesto bečke i tako su ostale prekrštene do danas...osim kad poručuje u restoranu, sad je veliki pa ga valjda sramota...
Seki nismo pravili ništa specijalno, pridružila se bati u grickanju projica i pomfrita. Mala je. Dovoljna joj je radost što je mama došla po nju i vratila je kući...
I tako...Prvi septembar smo upisali u sećanje kao divan dan, kada je jedan bebac postao dečak, kada je jedna princeza uspela da provede par sati bez mame, sa nepoznatim ljudima na nepoznatom mestu, a da ne zaplače, kada su jedni mama i tata proveli čitavo prepodne u praznom stanu mirišući projice i slušajući cvrčanje muuuških šnicli....i čekajući trenutak da se vrate anđeli.

6 коментара:

  1. Sretno prvačiću u školi. To je zaista veliki događaj i za malene i za roditelje, pa sretno i roditeljima.
    Malena princeza je sigurno u dobrim rukama, ne bih mogla naći ko će bolje paziti na maku djecu od teta u vrtiću.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala puno! jeste veliki događaj, naročito za roditelje, deca tek kasnije to shvate. A princeza se odlično snašla! Hvala još jednom na lepim rečima.

    ОдговориИзбриши
  3. Divan post, bas napisan nekako toplo, iskreno i iz srca...verujem da ce malisanu prvi dan u skoli ostati zaista kao lepa uspomena, a nadam se da cemo za koju godinu procitati jos jednu ovako lepu pricu kada i seka podje u prvi razred!;))) p.s. mnogo su mi slatki ovi krompirici ovako "reckavo" naseckani...;)))

    ОдговориИзбриши
  4. Plaši me što znam da će sekin polazak u školu doći tako brzo. Hvala ti na lepim rečima. Krompirići su reckavi zahvaljujući jednom starom maminom secku koji se i ne koristi za drugo osim za krompiriće :)

    ОдговориИзбриши

Uvek spremna za pokude i pohvale, pa nemojte biti škrti na rečima!