Neprospavana noć je svakako urodila plodom: smislila sam način da postavim torte jednu na drugu, a da budem sigurna da pri tome neće propasti jedna u drugu.
Prvi sprat jestive torte je stajao na stiroduru i za njega nije bilo nikakve bojazni. Međutim, sledeći sprat je bila dosta teška torta koja još dodatno nosi i najmanju tortu na sebi.
Kao što sam već napomenula, dimenzije torti su bile 35x35cm, 25x25cm i 15x15cm.
Zamolila sam muža da mi od odgovarajućeg lima savije dve kocke dimenzija 20x20cm i 10x10cm koje sam planirala da utisnem u donje spratove tako da gornji spratovi stoje na tim kockama umesto na samim donjim tortama.
Te limene kocke sam ponela sa sobom u restoran kao i još puno kanticu materijala koji bi moooožda slučajno mogao zatrebati.
Venčanje je bilo predivno.
Moja prelepa kuma, u predivnoj venčanici stala je sa svojim muškarcem pred Boga i ljude i rekla DA!
Zvona Saborne crkve u Novom Sadu su označila trenutak kada je jedna princeza postala kraljica. I ništa nije moglo pokvariti taj trenutak, čak ni uporna kiša koja je padala ceo dan!
A svadba?
Ne, ne, nije to bila svadba, ona klasična, tradicionalna, to je bio elegantni ali nadasve veseli prijem nakon venčanja. Mladenci veseli, nisu sedeli ni minuta! Gosti raspoloženi i raspevani! Konobari nasmejani i svakog sekunda na usluzi. Posluženje na švedskom stolu nezamislivo raznovrsno!
Uživala sam, nije da nisam ali sedeći sam posmatrala sve to i lomila se u sebi: "Šta ako sa tortom pokvarim sve ovo, šta ako se desi neka katastrofa, otpadne fondan ili se prosto raspadne cela torta!?"
Prišao mi je konobar, koga sam upoznala prethodni dan i zamolio me da kada budem želela da sastavim tortu obavestim osoblje da mi pripreme sve u kuhinji.
Nakon večere i veselja došao je trenutak za vrhunac večeri! Torte su prevezene iz frižidera u kuhinju. Počinje trema, neopisiva trema da me hvata.
Uzimam prvu kocku od lima, centriram je i utiskujem u najveću tortu. Ruke mi se jako tresu. Postavljam je na mesto i utiskujem drugu kocku od lima. Smirujem sama sebe da mi ne bi slučajno nešto skliznulo iz ruke. Postavljam sve spratove jedan na drugi, a u prostor između spratova stavljam trake od crvenog tila, koje sam koristila za dekoraciju najvećeg sprata od stirodura, da se ne bi video prazan prostor i limovi.
Torta sastavljena!!!!! Posipam je sa mnogo jestivog zlatnog štrasa, da šljašti!
Tek tada vidim da pored mene stoji kralj moje kraljice, ne veruje šta vidi, kao ni ja....grli me od radosti....
Međutim, torte su stajale u frižideru, a fondan baš ne voli da se drži u frižideru pa da se iznese u jako toplu prostoriju i primećujem da polako počinje da vlaži. Zamolila sam mladence da torta bude prezentovana 15-tak minuta pre planiranog vremena, iz straha od Marfijevog zakona koji me proganjao sve vreme pravljenja torte!
Počinje muzika........njih dvoje, kralj i kraljica večeri, guraju svoju veliku tortu na velikim kolicima uz opšti aplauz svih prisutnih gostiju, koji su poskakali sa svojih stolica!
Prva detonacija konfeta, druga, treća, četvrta, svuda oko mene lete srca od svetlucavog papira, seku tortu, puca veliki balon iz kog ispada gomila malih balona, SPEKTAKL!!!
I dok mi se oči pune suzama iz milionijednog razloga, kralj i kraljica zaslađuju veče čokoladnom tortom, nazdravljaju šampanjcem, zadovoljni jer je sve SAVRŠENO!
Konobari su rastavili jestivu tortu, a kralj je postavio svoju kraljicu na presto od stirodura i fondana na kolicima i odvezao je iz sale!
A ja?
Ja sam progutala svoje suze, rekla sebi: "Svaka čast, USPELA SI!" i pozvala konobara. Trebalo je nazdraviti!
I šta reći na kraju ove sage o torti?
Nije važno koliki izazov postavimo pred sebe. Ako imamo dovoljno samopouzdanja, malo spretnosti, malo mašte, ljude koji veruju u nas i svesrdno nam pružaju podršku izazov je rešen!
USPEH, oh, kako je to divna poslastica!
ZAHVALNICA onima koji su mi ukazali poverenje i verovali da sam baš ja ta koja može da ispuni njihov san, svima koji su mi na bilo koji način pomogli.
A TEBI posebno HVALA jer znam da ćeš ovo pročitati, jer si mi masirao bolna leđa, jer si razvlačio samnom fondan, jer si napravio sve one moje zamisli, jer si mi uvek popravljao raspoloženje, jer si ipak verovao u mene :)
P.S. Dugujem vam slike visoke rezolucije koje ću objaviti čim mi budu dostavnjene u digitalnoj formi!
Prvi sprat jestive torte je stajao na stiroduru i za njega nije bilo nikakve bojazni. Međutim, sledeći sprat je bila dosta teška torta koja još dodatno nosi i najmanju tortu na sebi.
Kao što sam već napomenula, dimenzije torti su bile 35x35cm, 25x25cm i 15x15cm.
Zamolila sam muža da mi od odgovarajućeg lima savije dve kocke dimenzija 20x20cm i 10x10cm koje sam planirala da utisnem u donje spratove tako da gornji spratovi stoje na tim kockama umesto na samim donjim tortama.
Te limene kocke sam ponela sa sobom u restoran kao i još puno kanticu materijala koji bi moooožda slučajno mogao zatrebati.
Venčanje je bilo predivno.
Moja prelepa kuma, u predivnoj venčanici stala je sa svojim muškarcem pred Boga i ljude i rekla DA!
Zvona Saborne crkve u Novom Sadu su označila trenutak kada je jedna princeza postala kraljica. I ništa nije moglo pokvariti taj trenutak, čak ni uporna kiša koja je padala ceo dan!
A svadba?
Ne, ne, nije to bila svadba, ona klasična, tradicionalna, to je bio elegantni ali nadasve veseli prijem nakon venčanja. Mladenci veseli, nisu sedeli ni minuta! Gosti raspoloženi i raspevani! Konobari nasmejani i svakog sekunda na usluzi. Posluženje na švedskom stolu nezamislivo raznovrsno!
Uživala sam, nije da nisam ali sedeći sam posmatrala sve to i lomila se u sebi: "Šta ako sa tortom pokvarim sve ovo, šta ako se desi neka katastrofa, otpadne fondan ili se prosto raspadne cela torta!?"
Prišao mi je konobar, koga sam upoznala prethodni dan i zamolio me da kada budem želela da sastavim tortu obavestim osoblje da mi pripreme sve u kuhinji.
Nakon večere i veselja došao je trenutak za vrhunac večeri! Torte su prevezene iz frižidera u kuhinju. Počinje trema, neopisiva trema da me hvata.
Uzimam prvu kocku od lima, centriram je i utiskujem u najveću tortu. Ruke mi se jako tresu. Postavljam je na mesto i utiskujem drugu kocku od lima. Smirujem sama sebe da mi ne bi slučajno nešto skliznulo iz ruke. Postavljam sve spratove jedan na drugi, a u prostor između spratova stavljam trake od crvenog tila, koje sam koristila za dekoraciju najvećeg sprata od stirodura, da se ne bi video prazan prostor i limovi.
Torta sastavljena!!!!! Posipam je sa mnogo jestivog zlatnog štrasa, da šljašti!
Tek tada vidim da pored mene stoji kralj moje kraljice, ne veruje šta vidi, kao ni ja....grli me od radosti....
Međutim, torte su stajale u frižideru, a fondan baš ne voli da se drži u frižideru pa da se iznese u jako toplu prostoriju i primećujem da polako počinje da vlaži. Zamolila sam mladence da torta bude prezentovana 15-tak minuta pre planiranog vremena, iz straha od Marfijevog zakona koji me proganjao sve vreme pravljenja torte!
Počinje muzika........njih dvoje, kralj i kraljica večeri, guraju svoju veliku tortu na velikim kolicima uz opšti aplauz svih prisutnih gostiju, koji su poskakali sa svojih stolica!
Prva detonacija konfeta, druga, treća, četvrta, svuda oko mene lete srca od svetlucavog papira, seku tortu, puca veliki balon iz kog ispada gomila malih balona, SPEKTAKL!!!
I dok mi se oči pune suzama iz milionijednog razloga, kralj i kraljica zaslađuju veče čokoladnom tortom, nazdravljaju šampanjcem, zadovoljni jer je sve SAVRŠENO!
Konobari su rastavili jestivu tortu, a kralj je postavio svoju kraljicu na presto od stirodura i fondana na kolicima i odvezao je iz sale!
A ja?
Ja sam progutala svoje suze, rekla sebi: "Svaka čast, USPELA SI!" i pozvala konobara. Trebalo je nazdraviti!
I šta reći na kraju ove sage o torti?
Nije važno koliki izazov postavimo pred sebe. Ako imamo dovoljno samopouzdanja, malo spretnosti, malo mašte, ljude koji veruju u nas i svesrdno nam pružaju podršku izazov je rešen!
USPEH, oh, kako je to divna poslastica!
ZAHVALNICA onima koji su mi ukazali poverenje i verovali da sam baš ja ta koja može da ispuni njihov san, svima koji su mi na bilo koji način pomogli.
A TEBI posebno HVALA jer znam da ćeš ovo pročitati, jer si mi masirao bolna leđa, jer si razvlačio samnom fondan, jer si napravio sve one moje zamisli, jer si mi uvek popravljao raspoloženje, jer si ipak verovao u mene :)
P.S. Dugujem vam slike visoke rezolucije koje ću objaviti čim mi budu dostavnjene u digitalnoj formi!
BRAVOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!! SAMO TO MOGU REĆI - SVAKA ČAST DRAGA!! BOŽANSTVENO ODRAĐEN POSAO !! Uživala sam čitajući ove postove !! Imam i ja tortu za maj mesec !Nije baš ona "glavna" torta ali je za mog brata od ujaka a to nikako nije mala stvar ! Već me polako hvata panika jer zaista želim da bude SAVRŠENA!! Nadam se da ću uspeti!! Još jednom - SVE POHVALE !! :-)))
ОдговориИзбришиSve pohvale i cestitke!
ОдговориИзбришиSvaka čast na trudu.
ОдговориИзбришиHvala puno! Uspeh ima još bolji ukus kada čovek ima s kim da ga podeli!
ОдговориИзбришиSvaka čast pa zaista je džinovska. Sigurno je bila prelepa po ukusu i sto puta bolja od kupovnih. Samo mi nije jasno gde si držala sve te torte dok si ih pravila, sigurno nemaš hladnjaču ili nešto slično
ОдговориИзбришиWooow, sa paznjom sam procitala celu trilogiju o nastanku ove torte i mogu samo reci "skidam kapu, majstorice"!;))) Veliki trud i punooo ljubavi je ovde utkano, a najlepse od svega sto je ova torta, poput krune, zaokruzila pricu o divnom prijateljstvu i ljubavi... sve cestitke mladencima, a tebi draga moja zelim jedan duuug i lep odmor, da na miru poslozis sve kockice i utiske...nemoj menjati ovu tvoju ekipu, bas je prava!:)))) puno pozdrava....
ОдговориИзбришиNisam ni sumnjala u ishod,odusevljena sam!!!Divna je i vidi se da je radjena s puno ljubavi i paznje.A em sto je lepa na oko,i ukusna je(uvek su me nervirale bezukusne svadbene torte).Mladencima samo da pozelim puno srece,a ti samo napred!!:))
ОдговориИзбриши@Jelena:Hvala puno. Ne, nemam hladnjaču, jestive torte sam držala u frižideru a ostatak u špajzu gde je bilo prijatnih 8 stepeni (namestila sam i termometar!), u restoran smo ih transportovali svaki sprat posebno pa sam ih tamo sastavljala.
ОдговориИзбриши@Lana:Drago mi je da te nije mrzelo da pročitaš celu trilogiju :) Hvala na lepim rečima i podršci!
@Maja:Hvala! Sama dekoracija je jednostavna bez mnogo ukrasa ali akcenat je i trebao da bude na veličini zato i nije mnogo kitnjasta ali sam se trudila da bude pedantna.
Moj naklon, čestitke i divljenje. Pročitala sam trilogiju. Znam kako to izgleda i nema te sile koja bi me na takav pothvat natjerala u ovoj dobi.
ОдговориИзбришиŠteta što fotografije nisu bolje, ove baš ne komplimentiraju torti, a zaslužila je ostati zabilježena! :)