Nedeljni ručak - supe, sosa, mesa forever

Šta je nedeljni ručak? Svetinja? Tradicija? Prilika da cela porodica bude na okupu? Od svega po malo.
Otkada znam za sebe znam i za nedeljni ručak. Uvek svi prisutni, uvek ista jela. Jednom davno, jedne nedelje, za ručkom, pitala sam mamu zašto uvek ručamo isto, zašto nekada ne napravi nešto drugo za ručak. Odgovor mi je dao tata, dubokim glasom, između dva srka supe, je rekao: "Dok sam ja živ nedeljom će se jesti supe, sosa i mesa!"
Bila sam nedavno u prilici da svojoj deci pričam o nedeljnom ručku, da ih naučim da se rinflajš ne jede sa pavlakom nego sa sosom, da mora da se jede supe i da će svaka nedelja biti sa supom, sosom i mesom, dokle god ja budem kuvala.
Ne znam kako, ali i posle trideset i kusur godina još uvek mi nije dosadilo da nedeljom ručam isto, nekada sa porodicom koja je stvorila mene, danas sa porodicom koju sam stvorila ja! I brzo su naučili da nedeljom svi u isto vreme sede za stolom i svi jedu sve po redu!

NJENO VELIČANSTVO SUPA

Supa otvara pozornicu Nedeljnog ručka. U čemu je tajna dobre supe? Neko će reći u mesu, neko će reći u rezancima (ili knedlama). Meni se čini da svaki sastojak ima svoju malu ulogu. Sastojak bez kog nikada ne kuvam supu je celer. Puno šargarepe, peršunovog i paštrnakovog korena, i obavezno koren celera. Meso može biti juneće (uglavnom rozbratna, eventualno rebro), pileće ili stara koka. Kako god, mora biti kostiju, supa se ne kuva od čistog mesa. Koliko dugo se kuva supa? Što duže to bolje, i to na tihoj vatri. Realno, znajući koliko je vremena potrebno za termičku obradu navedenih namirnica, supa može biti kuvana i za sat vremena. Ja je na najnižoj temperaturi kuvam najmanje dvaipo sata. Iz skuvane supe se vadi meso i povrće, začini se i zakuva rezancima (može i griz knedlama). 

Uz fanfare vam predstavljam rezance koje mesi moja baka i koji su tajni sastojak moje savršene supe!

A ŠTA JE TO RINFLAJŠ?

Bukvalni prevod sa nemačkog jezika bi bio *kuvano meso*, neki kažu i *meso iz supe*. Kako god tumačili ovaj naziv dođemo na isto. Meso koje smo kuvali sa povrćem da bi dobili supu, za nedeljni ručak se servira sa tim istim kuvanim povrćem i sosom. Obično je to paradajz sos, skuvan od bele zaprške i soka od paradajza. Može biti i sos od mirođije, kao varijacija na temu. Sos od višanja ili sos od jabuka, koji su karakteristični za ovaj moj kraj, obično se serviraju uz pečeno meso. Znam da neki vole da posrču supu, a da rezance ostave da izmešaju sa sosom, mesom i povrćem. Znam da ja volim da ostavim malo sosa za jelo koje sledi posle ovoga. I nikada i nikako ne dozvoljavam deci da umesto paradajz sosa jedu pavlaku!

POHOVANO MESO ILI ...

Neki se do ove stavke već najedu, pa ostave za popodnevnu užinu! Ne postavlja se pitanje koje meso se pohuje (na bečki način, brašno, jaja, prezla), piletina, krmenadle, šnicle. Međutim, ova stavka nedeljnog menija dozvoljava izvesnu slobodu, ali svakako mora biti meso. Može se servirati i Karađorđeva šnicla ili pečenje ili nešto iz rerne ili nešto iz tiganja. Za prilog idu pečeni krompirići ili krompir pire, a za salatu šta sezona dozvoli.

DESERT

Nedeljni ručak zahteva poslasticu na kraju. Obično je to štrudla sa makom i/ili orasima. ALI u mesecu maju bila bi gre'ota nepočastiti se kraljicom ovog meseca Jagodom tj. Jagodama. Može od jagoda svašta lepo da se napravi, i kolači i torte i kremovi itd. ali mi ih volimo ovako sa šlagom. A i posle svih ovih đakonija malo mesta ostane za slatkiše.

PRIJATNO!