Kuvano vino - piće ili lek

Nasleđe je nešto najvrednije što možete imati. Kada je to nasleđe znanje onda je to neprocenjivo. Kada znanju ostavljenom u amanet nađete praktičnu primenu znači da ste uspeli.
U ovom postu ću imati gosta. Nekoga ko ima nasleđe na kom joj svi možemo zavideti, a koje je ona nastavila i to na sebi svojstven način.
Kada govorimo o kuvanom vinu nikako ne možemo preskočiti začine. Kao što svi znamo začini su biljke, a ko bi mogao bolje da nam kaže ponešto o začinskim biljkama nego neko ko u svom porodičnom stablu ima ime Jovana Tucakova. Gošća ovog posta je Vanja sa bloga Herbal bath koja mi je učinila čast i podelila sa nama znanje o začinima koji se najčešće koriste za spravljanje kuvanog vina. Obavezno posetite njen blog gde možete pročitati mongo toga o lekovitom i začinskom bilju i videti kako izgleda kozmetika koju ova vrednica spravlja na potpuno prirodnoj bazi.
Znamo da je vino, samo po sebi, bogato raznim materijama koje blagotvorno utiču na organizam, naravno, ako se konzumira u razumnim količinama. Kuvanjem iz vina isparava deo alkohola, a dodatkom začina, osim što dobija na aromi, vino dobija i na lekovitosti s obzirom da ovi začini takođe blagotvorno utiču na naš organizam.
Vanja nam je rekla ponešo o sledećim biljkama, bez kojih je kuvano vino nezamislivo, a koje vrlo često koristimo u kuhinji za razne slatke i slane delicije:

*KARANFILIĆ ILI KLINČIĆ*

Mnogi začini deluju poput aspirina ili su tvorci aspirina bili motivisani prirodnim "lekovima". Začini, među kojima najpre karanfilić, deluju protiv stvaranja krvnih ugrušaka. Stimuliše probavu teške hrane i reguliše rad probavnog trakta. Deluje antiseptično, bistri i podstiče um, afrodizijak je, jača imunološki sistem. Karanfilić, koji je tropsko, zimzeleno drvo visine do 1m, je poreklom iz Indonezije i Cejlona. Iz Cejlona je ovaj začin dopreman do Aleksandrije i Konstantinopolja, a preko njih u Evropu. Monopol u trgovini imali su Arapi sve dok Vasko de Gama nije otkrio Molučka ostrva. Od tada primat u trgovini ovim začinom preuzima Portugalija. Karanfilić se danas uzgaja u celom svetu. Sušeni cvetni pupoljci ovog tropskog drveta imaju široku primenu u kulinarstvu. Većina jela od mesa i ribe sadrže prah ove začinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. s druge strane, on je delotvoran i kod zubobolja,kod crvenih i nateklih desni za koje treba piti čaj od karanfilica, eliminiše i afte u usnoj duplji, dok se u stomatologiji koristi za umrtljivanje živaca i za dezinfekciju zubnog korena. Karanfilić je delotvoran u lečenju malarije, tuberkuloze, kolere i drugih bolesti uzrokovanih parazitima, bakterijama, virusima i gljivicama, uključujući i Candidu.

*MUSKATNI ORAŠČIĆ*

Muskatni oraščić ili mirisni orah raste na zimzelenom drvetu, koje može dostići visinu do 18 metara. Ovo je rasprostranjena biljka u tropskim krajevima - raste na Molučkim ostrvima koje još nazivaju i Začinska ostrva u jugoistočnoj Aziji. Muskatni orah je ustvari je jezgro ploda. Ovaj specifični začin upotrebljava se u pripremi slanih i slatkih jela, ali i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

Smatra se da ima i opojna svojstva, slična marihuani. Među američkim tinejdžerima je postao popularan u novije vreme kao droga, jer je jeftiniji od marihuane, a lako dostupan. Međutim, ako se redovno i preterano uzima izaziva niz negativnih efekata na organizam, kao i ostali opijati. Ako se muskatni oraščić pravilno koristi, kao začin, nije opasan, nego naprotiv ima lekovita svojstva. Ulje muskatnog oraha povećava cirkulaciju i omogućava bolju koncentraciju, stimuliše mozak, uklanja mentalni umor i stres, podstiče kardiovaskularni sistem i dobar je tonik za srce, efikasan detoksikator jetre i bubrega, pomaže kod menstrualnih, grčeva i bolova u zglobovima, pojačava seksualnu aktivnost. Već vekovima ulje muskatnog oraha je bitan deo kineske medicine kada je u pitanju lečenje abdominalnog bola i upala.

*CIMET*

Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potiČe sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao začin još od 2800. godina pre nove ere. Najviše se gaji, pored Šri Lanke, u Kini, Indiji i Indoneziji. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U prošlosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim količinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jača srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u zelucu, kod grčevitog povraćanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porođaja, stimuliše mokrenje i deluje protiv gihta.

Interesantno je da cimet poboljsava i vizuelno pamcenje i brzinu reagovanja, a zvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

*CRNI BIBER*

 Biber su koristili Asteci u XV veku. Posle otkrića Amerike dospeva u Evropu mada postoje pisani podaci da se za crni biber u Evropi saznalo posle pohoda Aleksandra Velikog na Indiju. Crni biber potiče sa zapadne obale Južne Indije. Biber je jedan od najpopularnijih i najstarijih začina. Njegova se vrednost u starim vremenima merila zlatom. U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo plaćanja. Umesto zlata i novca za plaćanje zakupnina, poreza, pa čak i regulisanje miraza često je služio biber u zrnu.

 Biber (latinski naziv piper nigrum), je biljka puzavica koja daje bobičaste plodove i moze dostici visinu od 10 m. Iako u prirodi postoji preko 2000 vrsta bibera najpoznatija podela ovog začina na tržištu je na: crni, beli, zeleni i crveni biber. Crveni biber dobija se kada se bobice uberu potpuno zrele koje se potapaju u slanu vodu, a zatim se zamrzavaju ili brzo suše. Zeleni biber priprema se na isti način, ali se zrna beru ranije dok su još zelena. Beli biber nastaje od zrelih, ali oljuštenih zrna bibera. Crni biber dobija se kada se uberu zelena zrna, a zatim bez ikakve obrade osuše na suncu. Biber na prvom mestu podstiče varenje hrane, eliminiše bakterije u zelucu tako da sprečava nadimanje stomaka i nastanak gasova. On sprečava kvarenje hrane zacinjene ovim zacinom. Zatim, podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karoten i vitamin B. Upotreba crnog bibera korisna je osobama sa viskom kilograma jer ubrzava metabolizam i sagorevanje kalorija. Ovaj lekoviti začin sadrži sprečava zadržavanje vode u organizmu tako što podstiče znojenje i izbacivanje mokraće. Čaj od bibera uz odgovarajuce lekovito bilje korisno je prirodno sredstvo protiv kašlja, kao i mleveni biber sa medom. Neka istraživanja pokazuju da je udisanje pare koja sadrži crni biber (recimo isparenje čaja od bibera), delotvorno za odvikavanje od cigareta. Zabranjena je njegova upotreba kod obolenja probavnog trakta i mokraćnih kanala. Biber se upotrebljava u prehrambenoj industriji, a u manjem obimu u proizvodnji parfema. Univerzalan je začin. Primenjuje se u proizvodnji marinada, kuvanih jela od mesa, ribe, divljači, supa, sosova, variva, salata. Sastavna je komponenta mnogobrojnih mešanih začina.

Za dve šolje kuvanog vina vam je potrebno:

-4dl crnog vina

-1dl vode‚

-1 kafena kašičica šećera

-komadić cimeta

-15-tak komada celih karanfilića

-5-6 zrna crnog bibera

-pola kafene kašičice mlevenor muskatnog oraščića

Način pripreme:

Sve sastojke pomešati u pogodnu šerpicu ili veću džezvu i staviti da se kuva. Kada provri malo smanjiti temperaturu i ostaviti 5-6 minuta da ključa. Potom slkoniti sa šporeta i procediti u šolje za čaj.

Naravno, može se kuvati i belo vino, koje ja jako retko konzumiram. Izbor začina je takođe na vama, ali nikako nemojte preskočiti ova četiri. Količina šećera zavisi od ukusa, odn. da li više volite sladunjavo ili kiselkasto vino i koje vino koristite.

Ono što ja mogu da vam potvrdim je da ovako pripremljen napitak sigurno podiže otpornost organizma i leči respiratorne probleme karakteristične za ovo doba godine.

Samo nemojte da izgubite meru...

NAZDRAVLJE I PRIJATNO!